RTV Teorija i praksa

svojstvima koja su bila nedovoljno obrađivana, kao na primer dinamička i tembralna ovojnica, posebno na istoj učestanosti. U Hardzvare Performance P. Pinjona uređaji (hardware) izvode (perform) muziku pod neposrednim kompozitorovim upravljanjem. I ovde se koherentnost i razvoj ne oslanjaju na logiku nizova visina, karakterističnu za raniju muziku. Umesto tematičnosti u melodijskom smislu, jedinstvo dela obezbeđuje tematičnost tembra, ovojnice, ritma i tempa. I risustvo stohastičkog čini se da protivreči upravljariju, no stvar je u tome što se ovde upravlja i proporcijama determinističkog i stohastičkog. Slično je sa figurama u pokretu L. Frajt, zasnovanim na zvučnim obrascima koji se ponavljaju, trpeći stalno promene boje, ritma, melodijskog opsega, gustine zvuka, dinamike, s tim što se odmerava kada če promene biti unapred određene a kada če se podvrči aleatorici, zapravo stohastici. Takav je i Apeiron E J. Magdića, dok su Pogled zvezda ]. Ježa i Atelje 2 L. Lebiča potpuno determinisani. Transfer svojstava između vokalno-instrumentalne i elektroakustičke muzike postoji u organizovanju struktura i oblika, u mikrotonizaciji, građenju zvučnih masa i hiperpolifoniji i uopšte u kompozicionom mišljenju, Potom i elektroakustička muzika dejstvuje na vokalno-instrumentalnu, no to nas ovđe manje interesuje. U Elektronskoj tokati i fugi A. Obradoviča primenjeni su tip pokreta, ritma i tempa tokate, odnosno konstrukcija fuge. Pomoću brojnih glasova u Elektronskoj studiji V. Radovanoviča utisak voluminoznosti prelazi od metaforičnog ka i injeničnom. Voluminoznost uvodi oblikovanost u gotovo skulpturalnom smislu. Različito „tesani” blokovi zvukova postavljeni su u različite položaje čime je postignuta tematizacija zvučnih figura umesto tematizma melodijskih fraza, U Electri je sprovedena hiperpolifonija do tridesetak glasova. Sonata N. Devčića nema sonatni oblik u klasičnom smislu ali ispoljava neke njegove od.like koje se odnose na raspored odseka, kontrastno profilisanje zvučnog materijala i izvesnu zaokruženost oblika. U 3’7’f Miroslava Savića uspostavljen je jedan sporo promenljivi klaster od dvadesetak glasova koji se postupno dodaju i oduzimaju.

147