RTV Teorija i praksa

А. Š.: Šta nameravate u skoroj biidućnosti da radite? Kojim temama da privučete pažnju gledalaca? D. B.: Najvjše bih voleo da napustim televiziju! A. Š.: Da li ee Vam ovog puta to uspeti? D. B.: Nisam siguran. Kako god to bilo izvedeno, Vi nešto ostavljate. To je jedna fantastična količina vremena, postupaka, empirije koju pokušavate da trampite za nešto neizvesno. Ja bih spokojno mogao da radim mnogo drugih stvari kada bih znao da če se to desiti, ali vrlo dobro znam da se to ne može desiti. Vi ni na koji način ne možete drugačije da živite a da svoju egzistenciju ne izlažete jednpj sukcesiji neizvesnih avantura, bilo da se mučite prevođenjem, bilo da se mučite pisanjero. Predstoji vam jedna mučna anabaza čiji su krajevi večito neizvesni. Govorim krajnje praktično, o konkretnim događajima u room paralelnom životu tokom koga.se bavim i mnogim drugim stvarima Mogu da izvedem takav salto u svakom trenutku u afektu ali, u racionalnim trenucima, čini mi se, bilo bi nepromišljeno da bacim sve, kao da se ništa nije dogodilo. Dovoljno je.to što oni bacaju, kao da ništa nije bilo. Na taj način zadržavam još uvek neko vreme za koje sam, kao što sam Vam maločas rekao, imao dovoljno kompenzacija, strašna je stvar kad dođete u neku zabit i neko vas pita - a što više ne radite ovo ili ono, kao što je meni jedna žena u Hercegovini, u jednom selu, prišla i pitala: zašto više ne rauiš Dvogled? A. Š.: To je priznanje, pamtiti posle toliko godina i programa na televiziji, pamtiti jednu dećju seriju. D. B.: To jeste priznanje, kompenzacija, ali i saznanje da je tiraž televizije koja stagnira, pitanje mučnog postignuća potisnute i nepotrošene inoći Televizija je spora i troma, bez poleta, ali kako ga i može imati u jednom tako inertnom društvu?

266