RTV Teorija i praksa

žaba) koji nisu biii samo u funkciji pukog oživljavanja ambijenta događanja radnje, nego su odavali i sasvim određena simbolička značenja. Ostaii efekti i muzika (izbor Srđana Jačimoviča i Predraga Stamenkovića) na pravi način oživijavaii su pojedine ugođaje. Jovan Miiičevič kao tumač nasiovne roie i ovoga puta demonstrirao je majstorstvo svoje dikcije: umeo je da glasovno ovapioti sve dileme koje su opsedaie kraija, počev od koiebanja pre upuštanja u borbu, aii i žestinu u trenutku kada doiazi do zavereničke pobune u zemiji sve do predsmrtne iznemoglosti u vreme trijumfa. Ivan Jagodič kao Hotsper imao je u giasu najpre miadaiačku vibrantnost, da bi posle uspešno izražavao muževnu zreiost i odlučnost u borbi sa neprijateijima prestoia. Branisiav Jerinič je sa mnogo humorne spontanosti doneo Faistafa, to oiičenje obešenjaštva i veseiosti, optimističke snaiažijivosti i životne radosti. Treba istači još i kreacije Steve Žigona kao Hastingsa, Miiana Puzića kao arhiepiskopa, Miiana Mihajioviča kao Lankastera, Mihajia Viktoroviča kao Vustera i Viteza ćutalice i Viastimira Đuze Stojiijkoviča kao Vesmorlenda, Dodajmo još da je Željka Bašič uspešno izvela nekoliko ženskih uioga učinivši ih giasovno potpuno raziičitim. Ako se može zaključiti da je radiofonsko izvođenje Šekspirovog Henrija IV u punoj meri oživelo reči velikog pesnika, ne može se reći da, je i emisija u ceiini prezentovana na odgcvarajuči način. Naime, deio se u ovom obimu mogio izvesti odjednom, a ne u đva nastavka i to u vremenskom razmaku od sedam đana! Takođe, nekoliko reči uvodnog komentara, pre početka svakog deia, biie su neophodnost koja je bezraziožno izostaia. I, najzad, imena izvođača, bez saopštavanja naziva uioga što su ih tumačili, navođena su samo u „odjavama”, umesto i na početku i na kraju svake emisije. Zaista, treba več jednom prekinuti takvu praksu! NOVO IZDANJE „JOVANOVIĆA” Popuiaran radio-strip Jovanovići, koji se emituje na Prvom programu Radio-Beograda - jednom noču,

18