RTV Teorija i praksa

programa, odnos osnivača, društveno-političkih organizacija, sredine i pubiike. 21. Kriteriji u izboru sadržaja i načina obraćanja gradskog radija. 22. Da li su gradski programi realno eksperimentaini poligoni programskih i tehničkih inovacija? 23. Da li gradski radio treba i u kojoj meri da razvije sve osnovne programske funkcije (informacija, obrazovanje, kultura, zabava i ЕРР)? 24. Priroda servisa u gradskim i klasičnim radio-programima. 25. Kako razvijati specifične obrazovne sadržaje na gradskom programu (kultura stanovanja, saobraćajna kultura, ekologija, pravni saveti itd.) ? 26. Pozicije i perspektive komercijalnog dela gradskog programa. 27. Kvalitet novinarskog i voditeljskog angažmana i rada u gradskom radiju. NIKOLA MIRKOV (Beograd); Tema se nametnuia, рге svega, i zbog toga što je to nastavak razgovora o diferencijaciji naših radijskih programa. Fenomen o kojem treba da razgovaramo nije samo svojevremeno potresao radio, nego po našem dubokom uverenju i dan-danas to čini. Veliki uticaj gradskog radija na matični radio doveo je dotle da je sada pravo vreme da redefinišemo taj odnos. Rekao bih da postoji još jedna grupa pitanja koja će se i danas nametnuti: to je pitanje lokalnog radija. Mi smo bili u dilemi da li da pod pojam gradskog podvedemo i lokalni radio, što on, po prirodi svoje stvari, i jeste. Onda smo se, s obzirom na obilje pitanja koja su se mogla pojaviti tim povodom, ipak dogovorili, posle dužeg razmišljanja i konsultovanja svih odgovornih Ijudi u radio-stanicama, da to razdvojimo. Ne želim da prejudiciram raspravu, ali ono što smatramo bitnim to je odnos između gradskog i matičnog radija i, drugo, budućnost i perspektive tog odnosa. To je ono što nas je, kako bih rekao, preokupiralo, jer se največi broj pitanja odnosi upravo na tu tematiku.

44