RTV Teorija i praksa

То pitanje ne postavljam sebi prvi put. Postavljao sam ga sebi mnogo puta u neposrednom, deceniju i po dugom bavljenju televizijskom kritikom. Gruba je istina da zadovoljavajuđ odgovor nisam mogao naći, niti па temelju vlastitih iskustava, niti na temelju teorijskih uopštavanja Ijudi koje možemo smatrati mentorima savremene elektronske komunikacije Morena, Mola, Makluana, Eka, Sontagove i drugih, manje znanih. Ono, međutim, što mogu smatrati najvažnijim hčnim dobitkom, kada je televizija u pitanju - i što se nipošto ne mora steći samo pozivom televizijskog kritičara - jeste oslobađanje od intelektualne nadmenosti. Od intelektualnog aristokratizma. Od apsolutizovanja čistog intelektualnog stava. Jer, u temelju svakog intelektualnog napora leže radoznalost i potreba za saznanjem. Zaista ne znam nijedan medij, osim televizije, koji u tom pogledu pruža više izazova. Možda je, zaista, televizija od sveta u kome živimo načinila „globalno selo”; ah, ne zaboravimo, u tom selu, sada, umesto u izgubljenom raju, cveta Drvo saznanja.

Mario Faneli

NOVINARI UMETNIK I NADALJE OSTAJU BITNI U KREACIJI

Nekađašnje i ovo vreme na Televiziji uopšte se ne mogu porediti. Konstanta je, ipak, kreativni čin. Sadašnji tehnički napredak nisam mogao ni da zamislim. Radili smo bez magnetoskopa. Režirao sam pet, šest godina uživo. Sećam se da sam iiamuZalutali metak Slobodana Novaka koja je na TV festivalu u Ljubljani 1964. dobila nagradu, režirao uživo. Тгака se, inače, rezala, a montirali smo je pod mikroskopom. Sada se, naravno, i montaža usavršila i može se raditi na nekoliko montažnih stepenica kao što se može koristiti niz nekada nezamishvih radnji snimanje tona na više kanala, magnetoskop sa više faza rada, od sirovog do finalizacije. Nije bilo ni kompjuterskih uređaja. Tek sada bih

18