RTV Teorija i praksa

najkvalitetnija osobina tog poslednjeg medija: on je u biti demokratičan. Ovim, naravno, ne želim da kažem da se on uvek koristi na najdemokratskiji način. Daleko od toga. Bečki časopis „Forum” pisao je negde 1982. godine da osoblje televizijskih stanica koristi pravilo o neophodnosti jezgrovitih i ekspresivnih iskaza kao izgovor za kresanje slobode govora. Baš u toj alergičnoj političkoj tačci i leži ozbiljnost pitanja; da li je televizija donela iluziju slobode izbora? Jasno je iz „Forumove” teze da je ona donela iluziju o neminovnosti ograničavanja slobode ekspresije. A sloboda izbora je jedna od najzačvorenijih sloboda. Volim pričicu Džulijana Hakslija o čoveku koji hoče apsolutnu slobodu izbora, beskonfliktni raj. Da bi dospeo u to carstvo on mora živeti u nepreglednoj, plodnoj i klimatski nežnoj ravnici. I čim se sa nekim sukobi, čim naiđe na osuječenja slobode svoga izbora, on odmah digne svoju jurtu, odseli se u potpunu samoču, pa udri konzumiraj plamen slobode, sit, napit i lišen rđavih suseda. Život u takvoj zoni apsolutne slobode izbora, kao život u samoči, neminovno je „zona sumraka”. Hvatala me je ponekad „televizijska bolest”. Aprila 1976. za vreme uskršnjeg raspusta, jednog sam dana, u Londonu, u totalnoj samoči gledao televiziju 18 sati bez prestanka. Osam filmova, konjske trke, emisiju za decu (ridao sam nad sudbinom dece), program za domačice, kako se secka luk, Njus et ejt, Njus et ten. I još sam, ležeči na kauču u poludremežu, ostavio uključen televizor posle horor-filma u dva posle ponoći. Ozračivalo me je praznim sablasnim treptajem do osam ujutro. Sastavio sam 24 sata uz upaljen ekran. Übrzo je crk’o, nisam uspeo da ga popravim, gazdarica se užasno Ijutila. Našao sam se tada u toj „zoni sumraka”, u carstvu potpune sobode izbora, ali, naravno, ograničene na Bi-bi-si jedan, Bi-bi-si dva i na Aj-ti-vi. Voij’ mi da biram između dva državna kanala ozračena idejama Velike kulture, ili između burnog „nezavisnog” kanala ozračenog Komercijalnom kulturom. Sit sam se nabirao. Ja ne bih bio kaustično srdit na tu tako ograničenu mogučnost izbora među tri teledirigovana kanala. Bolje sa

35