RTV Teorija i praksa

pojava za sebe, ne vodeći računa o specifičnim društvenim, ekonomskim i kultumim kontekstima zemalja uključenih u procese intemacionalizacije (ili čak .transnacionalizacije") u okviru komunikacijskih procesa Iznad svega glavno interesovanje unutar kritičkog pristupa u izučavanjima komunikacija i medija treba da bude za ono što je individualno. Kao pandan preovlađujućoj medijski orijentisanoj istraživačkoj tradiciji treba da budu stalna nastojanja da u žiži interesovanj a budu specifični društveni uslovi i interesi pojedinaca. Da parafraziramo Brehta, jedan od glavnih zadataka kritički nastrojenih stručnjaka treba da bude transformacija medija od sredstava za diseminaciju u sredstva za komunikaciju. Jedno od najvažnijih pitanja jeste kako omogućiti pojedincu da postane aktivan u sferi javnih komunikacija. Upravo u ovoj tački komunikologija je nerazdvojivo vezana za razvoj konkretne komunikacijske politike. Nekoliko gore navedenih pitanja razmotrena su i u referatima za Kolokvij na Bledu 1988. koji je posvećen novom razvoju događaja u oblasti radija. Pošto je Prvi kolokvij bio uspešan, učesnici su jednoglasno predložili da se takve interaktivne diskusije u okviru manjeg skupa redovno organizuju. Organizator, Fakultet za sociologiju političke nauke i novinarstvo, prihvatio je taj predlog i pozvao ograničen broj naučnika na Drugi kolokvij čiji je koorganizator i sponzor Radio-Ljubljana, u povodu šezdesetgodišnjice osnivanja. Radie: Ahil sa barutom? Na izbor teme Drugog kolokvija nije imala uticaja samo proslava šezdesetogodišnjice Radio-Ljubljane. Mnogo važnija je bila činjenica da je radio (još uvek) najrasprostranjeniji u poređenju sa drugim medijima, štampom i televizijom, pa čak i (ili naročito) novim „telematskim medijima". Većina fundamentalnih istraživanja u oblasti radija urađena su u periodu između ranih tridesetih i ranih šezdesetih, tj. u vreme naglog razvoja radija u pogledu broja radio-stanica, sati

15