RTV Teorija i praksa

posmatrano, radio se u stvari vratio svojim izvorima ponovo preuzimajući i šireći svoju ulogu medija zajednice. Zato mislim da bum lokalnog radija treba posmatrati dublje baš u smislu oživljavanja radija zajednice (amer. community radio). A te zajednice, jasno, mogu biti teritorijalne, recimo susedske, lokalne, regionalne, nacionalne, državne, a verovatno i intemacionalne. Zajednice mogu biti i interesne ili zajednice potreba, znači radio socijalnih grupa ili radio političkih grupa ili zajednica, religioznih, rasnih, grupa koje se opredeljuju po određenim interesima, recimo šoferi, domaćice i tako dalje. Mislim da smo mi baš na tom prelomu. Zato ja perspektivu razvoja, napretka radija vidim u reflektovanju radija u diversifikovanom i kompleksnom civilnom društvu. Ako je televizija medij države, znači medij centra političke i ekonomskc moći, perspektiva radija je da bude medij društva, znači medij različitih zajcdnica Ijudi koje postoje u društvu, nezavisno od političke sfere ili u određenim odnosima sa tom političkom sferom, sa državnom sferom. Veoma je značajna politička dimenzija tog procesa, zato dozvolite napomenu o tome. Socijalno-politički osnov tih procesa u trećem, .srećnom periodu" (sa upitnikom, recimo) je zahtev za samoupravljanjera. Taj zahtev je sigurno svetski trend, bez obzira na to kako se ponegde zove: participacija, auhmornnost, ne/avisnost ili bilo koji drugi pojam. Osm'va 'oga je da Ijudl nisu više sprenmi da budu pasivni primaoci, rcalizatori iueja đrugih - nego hoće aktivno da sudcluju i sukrciraju vlastiti život. U tom smislu radio u trećem periodu potcncijalno-politički postaje subvcrzivan za centralističke i hijerarhijske društvene sisteme. Na jednoj strani postaje medij rclativno autonomnih zajednica, intercsnih i tcritorijalnih koje sc osamostaljuju od centralne političke vlasti, a na drugoj, radio sa svojom mogućnošću podsticauja društvcne komunikacije u tim zajcdnicama postaje i sukrcator autonomijc tih zajcdnica. Na jednoj strani omogućava protok rclcvantnih informacija u zajcdnicama, na drugoj podstičc odrcdcn vrcdnosni sistcm a na trcćoj, bar sc timc omogućava i krciranje, oblikovanjc samosvesti tih zajcdnica.

10