RTV Teorija i praksa

Ćutiš? Smeješ mi se? Samo se ti smej. Naišla je jedna gospođa. Imala je lisicu. Dođite kod nas na čaj, rekla sam. Misliš da nisam rekla? Bože, moja glava. Tako se čudno osećam Antone. Spava mi se. Toliko ima Ijudi, znaš li Antone koliko ima Ijudi? Svi oni prolaze, i niko od njih, ali niko ne dođe nikada da pije s nama čaj. Oni uopšte ne znaju da sam ja ovde i da ih čekam da pijemo čaj. Ja sam, Antone, za njih mrtva. Jesam li onda mrtva ili nisam? - Oh, gospođo, rekla sam, mi pijemo Liptonov čaj. ANTON: /UPLIĆE SE U NJEN GOVOR/ Gospođa sa lisicom? Zoveš nepoznate Ijude na čaj. Ko je to još čuo! Zoveš Ijude sa ulice na čaj, a oni... oni mogu da budu neki probisveti, neki... lopovi... I GOSPOĐA: Uvek uzimam originalno pakovanje Liptonovog čaja. Pokazaću vam kutiju kad dođete, јег morate da dođete, јег nije moguće da nećete da dođete. Zvoni, to su oni. Otvori. Otkud znaš da su lopovi? Oh, dobro veče, gospođo. Uđite samo, ovde sam. Ne bojte se ništa. Ko je to s vama? Vaš muž. Baš se radujem. Toliko se radujem da me je pomalo strah. Dobroveče, gospodine. Hvala lepo što ste došli. Skinite šešir. Šta, nemate šešir? Svejedno, skinite šešir. Bože, što ste pokisli. Maločas nije padala kiša a sada pada. Ponekad je sve to vrlo čudno s kišom. Ali /ZABRINUTO/ zašto stojite tako. Kao neke lutke. Zar ne umete da kažete: dobroveče? Oh, recite: dobroveče, to je bar prosto. Sve je vrlo prosto. /U POVERENJU/ Znate, on ne voli goste. Ali ja obožavam. Ponašajte se slobodno, kao kod svoje kuće. Oh, dobroveče, gospođo. Oh, dobro veče, gospodine. II GOSPOĐA: Dobroveče, gospođo.

210