RTV Teorija i praksa

Ali narativna moć filmske slike nije takva da bi nam mogla pokazati sve psihološki intimne, a po svemu ostalom civilizacijske, egzistencijalne lomove takve dileme. Slika je, na kraju, tu da nas uveri u pojavnost nečeg natprirodnog - lepote. Sve ostalo rešila je muzika. I to u najzad dobro odvagnutom, zaista savremenom operskom maniru. LITURGUA? U Džofeovom filmu portugalski namesnik, kao sveshvatejući advocatus diaboli, hrabri kardinala da žrtvuje misiju, tvrdeći da svet ionako više voli „časne promašaje' od potpunog, trijumfalnog uspeha. Namesnici su Ijudi koji svojoj funkciji savršeno odgovaraju, pa dakle i imenuju se рге svega zato što su u svemu onom što čine (i gbvore o tome) obično u pravu. Posredan ddkaz za ovu činjenicu je i skoro opšte slaganje o „velikoj koristi" direktnog prenosa Božićne liturgije iz Sabome crkve u Beogradu. U novoj situaciji neimenovanom političkom voljom dozvoljenog pravoslavlja, svi se slažu da su TV Beograd i gospodin Irinej Bulović, kao diskretni i vešti narator-hermeneut, učinili CastAn pokušaj da informišu masu zainteresovanih ali neobaveštenih TV gledalaca o nevidljivim, metafizičkim, simboličkim i, dakle, samo upućenima shvatljivim aspektima liturgije, čiji je fenomenalni (audiovizuelni) deo proverbijalni vrh ledenog brega. Računajući na pretežnost utiska koji će liturgijska muzika svojom opšteljudskom, ali i nacionalnom bliskošću svakom gleđaocu ostaviti na auditorij, realizatori prenosa su pokušali da (bar sasvim) ne spreče veličinu i lepotu ugođaja koju su upoznati sa svetim otajstvima (a sprečeni da budu i fizički prisutni bogosluženju) trebalo da prožive u ovom događanju. АИ kompromis je u ovom slučaju nužno morao rezultirati „časnim promašajem' ove, bez sumnje pleraenito zamišljene TV misije. Ako konfrohtiramo film Misija direktnom prenosu Božićne liturgije, videćemo da je film celina zaokružena u sebi - jesvemir i tuje sanjo.zato da svoju priču i

45