RTV Teorija i praksa

izdiferencirana, u trenutku industrijalizacije kulture narodna i gradanska struja - onda nije teško razumeti da je u određenom trenutku došlo do integracije ovih dvaju tokova, pa je otuda tehnološki napredak i razvoj televizije bio uslovljen izvesnom metamorfozom koja je nastala. Kao što su štampane stvari iz XIX veka direktno uticale i na razvoj masovne kulture i njenih obrazaca u XX veku, podstičući i unapredujući njene obrasce, isto je tako i televizija preuzela izvesna svojstva iz već tehnološki razvijenog filma, pa se integracija narodnih i građanskih tokova javlja kao svojevrstan oblik demokratizovane zabave koja se konstituiše na specifičnim principima tržišta funkcionišući putem svojih poruka u ravnomernom opsegu pred raznolikom publikom i njenim socio-psihološkim strukturama. U tom bi smislu svojstvo televizije da objedinjuje pojedine gnipe s različitim statusnim i intelektualnim osobenostima, bilo gotovo primarno obeležje. Pošto je u mogućnosti da u određenom trenutku podjednako cksponira zbir odredenih poruka, komunicirajući tako na širokom planu s publikom, televizija bitno menja izvesne uslove za svoje estetsko razumevanje. Koliko je film fiktivan, kako kaže Edgar Moren, 4 toliko televizija i radio „odražavaju život dircktno u njegovom stvarnom kretanju", tako da se ova pretpostavka može smatrati i ključnom činjenicom u određivanju suštine vremena koje se posvećujc televiziji. Iskušenja su, naravno, u tom pogledu sasvim različita i odnose na isto tako različite elementc glcdišta od kojih se može poći u analizi odanosti telcviziji kao svojevrsnoj „religiji". Navodeći, na primer, J. Dumazediera u knjizi Iskušenja slobodnog vremena, Ratko Božović ističe kako je ovaj proučavajući televiziju kao fenoraen slobodnog vremena zaključio, otprilike, da televizija teži da bude zajednička pojava za sve klase i sve socijalne kategorije skrećući pri tom pažnju i na pojavu u kojoj je primcćeno da intelektualci, uporedujući televizijske sadržaje sa tzv.

4 Edgar Moren, Duh vretnena I, 11, BIGZ. Beograd, 1979.

53