RTV Teorija i praksa

budućeg razvoja emotivnog i socijalnog kao komponenti pomoću kojih pojedinac ostvaruje svoju ulogu u svakodnevnom životu. Međutim, pojam .mase" koja je svakodnevno upućena na praćenje televizijskog programa ne treba ni u kom slučaju poistovećivati sa fuzijom individualiteta u nekakvoj isključivosti ili čak vulgamim predstavama o ,rulji", ili pak .okupljenom stadu", već bi to рге mogao biti nekakav oblik karakteristične društvenosti obeležen izvesnom slabošću prema surovim zakonitostima svakodnevice koja sve manje postaje emotivno kontrolisan prostor a sve više i češće vreme s predubeđenjem o potrebi prijema određene količine informacija i poruka. To je na izvestan način i ono što je svojevremeno i Žorž Davi pokazao predočivši niz činjenica koje govore da prateći televiziju, zapravo učestvujemo u događanjima koji se odvijaju daleko od nas, dok se naša svest o objektivno postojećoj realnosti reorganizuje na taj način što unapred prihvatamo da smo samo saučesnici, ali ne i objektivno i prosuđujuće sposobni da kontrolišemo sadržaj pomke i informacije. Dakle, time je direktno ugroženo nešto što se može nazvati emotivnim integritetom u sklopu dramaturgije svakodnevice, a što je opet neizbežno već samom činjenicom što je masmedijski obrazac gotovo idealan primer na koji se način može nekažnjeno manipulisati određenom sferom naše ličnosti i delom života u čiji sastav svakako ulazi i slobodno vreme. Po svemu sudeći, masovni mediji komuniciranja - među kojima televizija zauzima ključno mesto - sa svim svojim karakteristikama izražajnosti i svojom neobičnom logikom kojom dokazuju neverovatnu nadmoć nad svim drugim oblicima stvaralačkih uporišta, nemaju samo presudnu ulogu u razbijanju i razobličavanju tradicionalnih oblika kulture, već u dobroj meri anticipiraju i ozbiljno rade na stvaranju modela jedne potpuno nove kulture u čijem će središtu audiovizuclne reference odigrati presudnu ulogu. U jednom od eseja posvećenih kulturi uopšte, Žan-Pol Sartr citirao je nekog mladog čoveka čije ga rcči nisu ostavile nimalo ravnodušnim. - „Ја sam tehničar i imam potrebu za

66