RTV Teorija i praksa

velika izobličenja u reprodukciji, a HDTV je pošao od toga da je osiguran vrhunski kvalitet reprodukcije. Jedan od načina da je postigne veliki stepen kompresije i HDTV signal smesti u zemaljski UHF opseg je primena digitalnog koda koji u isto vreme obezbeđuje maksimalnu izolaciju između TV kanala, odnosno razdvajanje jednog TV programa od drugog. U poslednje dve godine veoma je porastao interes za digitalnu kompresiju, a motiv je vrlo prost - novac. Međutim, problem je u tome što kad god se analogni signal konvertuje u digitalni (digitalni bit u sekundi) tada se zahteva i do pedeset puta veći frekventni opseg u MHz, a kompresijom se želi smanjiti ovo povećanje na red veličine originalnog analognog signala. PAL TV signal radi sa 625 Hnija zauzimajući TV kanal od 7/BMHz, a HDTV za Evropski HD-MAC radi sa 1250 linija i zahteva kanal od 25MHz, pa je neophodna kompresija od oko četiri puta kako bi se prenos sveo na postojeći TV kanal. Drugim rečima, HD-MAC koder komprimuje sliku četiri puta tako Sto se potrebne informacije uzimaju iz svake četvrte „poluslike”. U HD-MAC prijemniku koristi se velika memorija za video-signal, koja pamti sva četiri video-ciklusa i vrši reprodukciju svih njih zajedno na jednom ekranu video-monitora. Japanski NTSC TV radi sa 525 linija u TV kanalu od 6MHz, a HD-MUSE sa 1125 linija i opsegom od oko 30MHz, takođe koristi sličnu kompresiju, ali sa dosta kompleksnijim sistemom za rekonstrukciju originalne slike. SAD su razvile digitalni CODEX sistem kompresije uz fascinantnu mogućnost da se jednim konvencionalnim TV kanalom od 6MHz prenose istovremeno dva ili tri različita TV programa i to istovremeno. Ironija svega ovoga je da će Japan, koji je prvi počeo emitovati HDTV signal (1989) dosta zaostati za SAD koje predviđaju početak rada za 1993. godinu, a takođe i Evrope koja će tek 1995. godine preći na HDTV i to sa hibridnim sistemom.

159