RTV Teorija i praksa

informacija dnevna i samo tada ima tržišnu vrednost, što pojedine kolege ponekad zanemai i, pa večeri uz talase Radio Srbije pretvaraju u pričaonice za razbibrigu, ili didaktičke tribine prepune pedagoških poruka ili ideoloških parola. Ovaj projekat lokalnog radija Srbije više pažnje bi morao usmeriti na sadržaje koji vode emancipovanom žurnalizmu, rasterećenom dnevnih dogmi, dezinformacija, propagande u najgrubljem obliku, uz maksimalno uvažavanje istinitosti kao glavnog kriterija savremenog informisanja. U nagradnim igrama koje su, izgleda, veoma slušane previše je priče gostiju pa se dešava da govorni blokovi traju i do 16 minuta što je za ovaj medij neprihvatljivo. Slično se dešavalo i prilikom emitovanja nekih informativnih priloga, gde je bilo blokova različitih tematskih sadržaja i žanrova, što je takođe pogrešno. Jasno je da sadržaj emisije umnogome zavisi od ponude ostalih stanica, ali bilo je i primera zatvaranja forsiranjem određene teme koja je aktuelna u gradu domaćinu, uz slabo uvažavanje činjenice da je za druge to medijski neinteresantno. U vremenu koje je predmet ove analize (rad u prvih 11 meseci) posebno se uočavalo angažovanje radija Kragujevca, Bora, Vranja, Zaječara, Kladova, Niša, Cačka i Svetozareva koji, uz domaćinstvo, imaju zapaženo gotovo svakodnevno prisustvo na radio-talasima Srbije. Otvorenost i promenljivost programske sheme velika je prednost ove emisije koja mora nuditi obilje informacija iz cele Srbije, ali i iz ostalih krajeva zemlje i sveta u kojima živi srpski narod. U protivnom svešće se na marginalni, lokalni radio sa velikom čujnošću, što nikako ne bi smelo da se dogodi. Uz visok procenat muzike na kojem treba i dalje insistirati (70%), živo emitovanje, česta uključenja reportera sa terena, povratnu vezu sa slušaocima, ovaj program ima izglede da postane drugačiji od radija politike jednog vremena koje je nadajmo se za nama. Jedan od najizraženijih problema u svakodnevnoj realizaciji projekta je još uvek nedovoljna pokrivenosl teritorije Srbije ovim programom. Naime,

173