RTV Teorija i praksa

I od „Nedelje radija” 91 - kao što je to bio slučaj i sa prethodnim istoimenim ohridskim festivalima - s punim pravom očekivalo se da dejstvuje hramoničnije i efikasnije, produbljenije i pokretljivije, dakle, angažovanije i, naročito, radno usredsređenije i odgovornije, da znatno jače odjekne u široj javnosti, posebno na radio-talasima svih naših krajeva. Ali, i ovog puta izostalo je što-šta, pogotovo nije bilo življih, kritičkih mišljenja i ocena o poduhvatima često nazovi-radijskim, o učmalosti i čamotinji ideja, stvaralačke mašte i istraživačko eksperimentatorskih sklonosti i istrajnosti. Zato mi se čini da je uveliko sazrelo vreme za ođluku ne da se, takvi kakvi jesu, ohridski i drugi festivali ukidaju ( a to priželjkuju mnogi) nego je neophodno pomno rešiti kakvi oni übuduće moraju biti pa da se u njih iskreno veruje. Da niko, ma kako inače bio motivisan, ne posumnja u sadržajnost i pravi smisao tih festivala, đa oni znače, i zrače. Uostalom, valja posvetiti pažnju i mišljenju kompozitora i iskusnog radijskog stvaraoca Zorana Hristića: - „Bez ikakve patetike Ohridski festival je potreban јег se na ovim našim rascepkanim prostorima prekinula komunikacija. Festival je potreban zbog komunikacije među Ijudima koji rade u radiju a čije su veze ргеко etera oslabljene. Ohridski festival čini da se međusobno upoznamo sa ostvarenjima u tekućoj produkciji i da o njima razmišljamo...”