RTV Teorija i praksa

Odmiče jutro. Sve ovo događa se veoma brzo, prošlo je jedva desetak minuta od kako sam počeo da beležim. Reči, uglavnom nedovršene, jedva uspevam da ih ispišem. Pokušavam da što detaljnije inventarišem jutarnju tišinu sedeći uza zid okrenut ka šumarku ispred. ... Trebalo bi, kažem, sabrati možda sve reči koje se odnose na čulo vida, s jedne strane, na čulo sluha s druge, pa da se onđa... Psi zdesna, više pasa, kao da su umnoženi u tonskom studiju. Osećam, odjednom, kao da sve ovo što slušam postaje neprirodno, kao da su sve to tek zvuci sa magnetofonskih traka. ... pa da se onda vidi ... Čovek, iza same kuće, istresa nekakvu kantu, grebe je, zatim, nekakvim metalnim predmetom, mistrijom čini mi se, možda šrafcigerom. Identifikacija, imenovanje zvuka, nehotimična vizualizacija. Odakle ta potreba da ustanovimo o kakvom je predmetu reč? Da, do sad je bila ptica, avion, pas ... o, da, zaboravio sam šum potoka, nisam ga nijednog trenutka bio svestan! A čuo se sve vreme. Čuo sam ga i noćas, u krevetu. Potočić je samo pedesetak metara udaljen. ... da se vidi u kakvom su odnosu rečnik sluha i rečnik vida ... To je, dakle, bila tišina. ~U toj oskudici buke, prvi zvuci koje je čovek uspeo da izazove, probijajući se kroz trsku ili po zategnutoj struni, ošamućivali su ga, bilo je to za njega nešto novo i zadivljujuće. Primitivni Ijudi zvuk su pripisivali bogovima. Smatrali su ga svetim, bio je privilegija svešlenika koji su zvukom svoje obrede činili tajanstvenijim. Tako je nastala misao da je zvuk nešto samo za sebe, nešlo različito i nezavisno od života. I iz toga je nastala muzika, svet fantastičan koji je prekrivao stvarnost, neprikosnoveni, sakralni svet. Grci su u velikoj meri ograničili razvoj muzike. Njihova muzička teorija, koju je matematički sistematizovao Pitagora, priznavala je samo nekoliko konsonantnih intervala. O harmoniji nisu znali nišla.”

128