RTV Teorija i praksa

То što se žiri jednoglasno odlučio za delo jednog etabliranog umetnika nije zbog toga što nedostaje mladih umetnika. Baš u tom pogledu se u WDR gotovo svake nedelje može konstatovati da se unutar akustičke umetnosti čuju predstavnici mlađe generacije sa originalnim i interesantnim delima najrazličitije vrste. To je palo u oči i na ovom takmičenju. Od stotinu predloga, koje je žiri trebalo da oceni - okruglo dvadeset više nego prilikom prvog takmičenja „Acustica International” - većina ih je bila od mladih i često nepoznatih umetnika. Neo'bično velike razlike u idejama kod priloga, kako u sadržajnom pogledu, tako i u tehničkoj realizaciji, ukazuju da tonsko-tehničke mogućnosti, koje se stalno usavršavaju, predstavljaju produktivni izazov za umetnike. Nivo je u proseku bio tako visok da je žiri ovog đrugog takmičenja bio mišljenja da treba da ukine pravilo koje je sam sebi postavio, da ne predloži za realizaciju više od tri projekta, pa je izabrao četiri, umesto tri. Ta četiri projekta su pružala trajan utisak o tome do koje mere je akustička umetnost postala medunarodna. Dela su stigla iz Australije, Vel. Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i - kao jedine neanglofonske zemlje iz Jugoslavije; Faunofonija balkanika Arsenija Jovanovića, koji se danas ovde nagrađuje nagradom „Acustica International”. U našem vremenu dobrovoljne ili prisilne seobe naroda, u kome „Globalno selo” postaje sve neophodnije, nije bez značaja što se područje tonske umetnosli bez reči i granica pruža preko celog sveta. Ovo takmičenje i nagrada povezana s njim stvoreni su, pored ostalog, da bi stimulisali širenje te vrste umetnosti i da joj preko medija radija, koji se pruža preko celog sveta, stvori trajno mestu u tom globalnom selu. Teškoća prilikom procenjivanja ove čeliri produkcije ležala je u njihovim jedva uporedivim sadržajima i tehnikama realizacije. I sam žiri se ponovo čudio otvorenim mogućpdstima medija radija i tome kako audioumetnici iz celog sveta svoje terne realizuju u

144