RTV Teorija i praksa

bakar/staklo, i salelitski DBS, zatim video-kasete i diksove, itd. Drugim rečima, danas smo suočeni sa daleko većim dilemama po pitanju HD TV servisa nego 1986. godine. Umesto da se tri svetske video-sile (Japan, SAD i Evropa) približe, došlo je do još čvršćeg ukopavanja na različitim pozicijama i sve većeg video-rata. Za sada je evidentno da će se za HD TV sistem koristiti najmanje dva, 1125/60 i 1250/50, standarda sa istim formatom 16:9 slike i da će se umesto sa kompozitnim, HD TV realizovati sa komponentnim TV signalom. Međutim, iako je u početku format 16:9 bio ponuden za DBS servis, danas se uveliko pristupilo njegovoj realizaciji i u zemaljskom UHF servisu i pri tome sve tri svetske sile Japan, SAD i Evropa - nude svoja poscbna rešenja. Za ovo ima više razloga, pomenimo samo neke. Uopšte posmalrano lelevizija, a pogotovu HD TV, jc vcliki biznis, pa produkcija treba da bude šlo alraklivnija, kako bi korisnik bio što zadovoljniji. Zatim, mora se voditi računa o vrlo velikom broju lelevizora, danas ih u svelu ima preko 700 miliona, a to iziskuje potrebu da se realizuje kompatibilni servis, a nikako pristup nekompalibilnom rešenju, Sto prcdlaže Japan. U svetlu samo ove dve činjenice, vrlo je važno na kojim će parametrima biti zasnovan budući TV sislem za ulazak u 21. vek, jer će lo imati veliki finansijski efekt kako na TV proizvođaće, lako i na TV industrije. Drugim rečima, sve više jc pristalica da se HD TV servis ~sa neba spusti i na zcmlju” uz poštovanje uslova kompalibilnosli sa konvcncionalnom televizijom. Pomenimo da je Japan 1989. godinc pustio u rad HD TV servis sa 1 125/60/2:1/16:9 standardom u DBS opsegu po sislemu MUSE (Mulliple Sub-Niquisl Sampling Encoding). U ČEMU JE PROBLEM Problemi sejavljaju u cclokupnom TV lancu poćcv od proizvodnje prcko cmitovanja do rcprodukcije, jer u novim TV sistcmima svaki segmenl (produkcija, cmitovanjc, prijcm) možc da koristi razlićit standard.

169