RTV Teorija i praksa

nevidljivih glasova koji kao da su dolazili niotkuda i koji su odredili njegovu sudbinu. Nadam se da ćete vi biti konstruktivniji u donoženju odluka nego što je to bio Hamlet koji je übio dobar deo Ijudi iz svoje okoline. Siguran sam da će stanovnici Elsinora to ceniti! Gospodine predsedniče, drage kolege, tema na koju se možda niste mnogo usredsredili u vašim razmatranjima su Ijudska prava, pitanje kojim sam se bavio mnogo godina i koje, svakako, fascinira mnoge od vas. Ono ilustruje pravni ili birokratski mehanizam modernog društva, a možda smo ponekad skloni da zaboravimo pojedinca i njegova Ijudska prava. To je stanje u kome mediji mogu da odigraju ulogu i to veoma uticajnu i moćnu ulogu društva u zaštiti tih prava. Zato sam, na Ijubazan poziv predsedništva Komisije, prihvatio sa zadovoljstvom da na početku vašeg zasedanja osvetlim pravne procedure iz ugla Ijudskih prava. Naglašavam da se radi o evropskom uglu gledanja a ne onog Evropske zajednice, jer se moje izlaganje odnosi na šire evropsko područje. Temelj mog izlaganja čini Evropska konvencija o Ijudskim pravima koju su do sada ratifikovale 23 zemlje što je skoro duplo više od broja zemalja članica Evropske zajednice. Reći ću vam nešto o Ijudskim pravima sa stanovišta Suda za Ijudska prava u Strazburu, u kome sam imao čast da služim kao danski sudija. Ljudska prava su onaj aspekt međunarodnog prava koji je doživeo najupečatljiviji i najbrži razvoj u poslednjoj deceniji. U političkom smislu, on je narastao od uzvišenih proklamacija i govora nakon svečanih večera do čvrste i značajne internacionalne i nacionalne politike. Nijedna vlada u Evropi ne može danas otvoreno da izjavi da ne čini sve napore da zaštiti Ijudska prava i da pri tom opstane kao vlada. To je veoma značajno. U pravnom smislu taj razvoj je još upečatljiviji. Niko nije mogao da zamisli da ćemo mi danas imati sistem pravne primene Ijudskih prava kroz Komisiju i Sud za Ijudska prava. Taj sislem mogu da koriste, a to je

24