RTV Teorija i praksa

lakše da razumeju i da će biti mnogo odgovorniji. Međulim, priličan broj njih je, kao i naši studenti, neodgovoran. Misle da ja baš ne mislim ozbiljno, itd. R.V.: Studenti su komotnil A.M.: Da. Od 25 studenata, imao sam lakvih problema sa pctoricom. Pet-šest studenata imalo je problema sa sobom i sa mnom. Međutim, oni drugi su shvatili poruku i bili su na vreme tu. Drugi razlog za to je ogroman posao. Brojke su sledeće; ja sam predavao dva predmeta - sad prvo govorim o jednom koji se zvao "Osnovi televizijske režije". U roku od 13 nedelja, koliko traje nastava (imam 25 studenata, ima 5 profesora nastave za taj isli predmet), svaki od profesora sa 25 studenata proizvedc po 6 projekata. Pomnožite to. Videćete: prvo škola proizvede, samo u tom prcdmetu, 750 projekata za jedan semestar - samo u tom jednom semestru profesor mora sve da pročita, odobri, sugeriše. Što je najfascinantnije, ja nisam mogao da verujem da ćemo stići da pregledamo sve te radove. Na času svi radovi moraju da budu pregledani, pred svima: klasa je prva publika, i oni treba i da prodiskutuju. Sludent sedne ispred televizora, pokaže svoj rad i onda mu kolege kažu šta misle, što je normalno. Ali, oni česlo preteruju i ako im kažeš: "Orijcntaciono ovo treba da traje tri do pcl minuta" - oni naprave 8 minuta. Ta količina vremena, i diskusije, to sve uspeli - to je ncvcrovatno! U početku, kada sam došao, stvarno sam se pribojavao toga. Međutim, posle, kad sam završio prvd semestar, onda su me pitali da li bih hteo da predajem i letnji scmestar, ncki letnji kurs koji traje šest nedelja. Svaki dan, iz dana u dan od dcvet do podne. R. V.: Nadam se da steprihvatili ? A.M.: To mi jc dalo šansu da ponovo, na brzinu, pređem ceo kurs odjednom, što je za mene bilo veoma lepo i dobra prilika da lo sve utvrdim, ceo laj proces u koji sam ušao. Malo pre nisam o tomc govorio, a lepo je da sc ispriča. Ono što je najkrupnija razlika, po mom mišljenju, bazira se u celoj američkoj civilizaciji na izvesnoj proceduri. Za sve, za svaku siluaciju, za najneverovatnije kreativne avanturc koje mi ovde, ovako, grozno mistifikujemo, predviđena je izvesna striklna procedura po kojoj se nešto radi. Когак broj jedan, korak broj dva, korak broj tri - i to se tačno zna. Tačno se zna šta ko govori, ko gde stoji, ko koje dugme pritiska i u kom trenutku - i šla je čija dužnost. I to je strahovita građevina. Kod nas, recimo, ostali su neki mali

60