RTV Teorija i praksa

njegovih zajednica, pojavljuju se pitanja koja traže odgovore upravo u smeru kako ih je Smit postavio. Pažnju usredsređujemo na temat koji je u naslovu ovoga rada; a) U svim kriznim situacijama i družtvenim poremećajima, porodica i pojedinac najpre gube svoju sociokulturnu stabilnost i integralnost. Vreme u kome živimo uveliko signalizira društvenu dezorganizaciju u kojoj porodica među prvima biva pogođena. Ako je nacionalni interes zadobio primat, onda se svesnom ili hotimičnom marginalizacijom sociokulturne uloge porodice destabilizuje nukleus zajednice, etniciteta, socijalne (pa i političke) komunikacije koja potencijalno predupređuje frustracije i sukobe. 8 b) Kumulirana i ne baš neočekivana drama rata, kojoj je dugo prethodila ekonomska kriza (kriza sistema), razarajući ovaj vitalni nukleus (porodicu), preti da porodična zajednica klizne na niži i primitivniji stupanj ili da se razori. Globalno stanje sadrži sve relevantne elemente socio-ekonomske, kulturne i moralne dezorganizacije. U kodni sistem proučavanja i analizovanja ne mogu danas da se uklope pojmovi drušn’eni ili socijalni sistem, a još manje socijalna sigurnost koja se određuje kao "stanje kada društvo obezbeđuje svakom svom pripadniku fizički integritet, obrazovanje, odgovarajuće zaposlenje i uslove rada, mogućnost napredovanja, pavnu sigurnost i sl. 9 c) Ukoliko ne možemo govoriti o relevantnim elementima "socijalne sigurnosti", onda na skali socijalnog stanja društva (pojedinaca, grupa) imamo posla sa "socijalnim bolestima" koje su posledica, sada već akutnih, nepovoljnih društveno-ekonomskih uslova života. Oblici, manifestacije i posledice tih uslova zahtevaju prikupljanje i analizu činjenica, što je prvi когак u formiranju informacija i informacionog fonda produktivne komunikacije. d) Možemo li, nakon rečenoga, uputiti pitanje odgovornim akterima političke komunikacije: zašto su ekonomska i socijalna kriza, dobijajući sve šire i dramatičnije razmere,

8 Sveđoci smo u ovoj ratnoj drami da su se genocidne radnje i iracionalne strasti pokazivale, u brojnim slučajevima, u porodičnim i susedskim sukobima. 9 Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982 str. 610.