RTV Teorija i praksa

informacija, posredstvom medija, oblikuje u svesti Ijudi sliku razloženih drušivcnih bolesti. Gomilanje ovakvih podataka, slika i poruka, formira jednodimenzionalnu liniju obaveštavanja i lime pojačava osećanje bezalternativnosti Ijudske komunikacije. Ljudi doživljavaju, vide i pričaju isto. I sve poruke imaju uslovljavajuće pretekste "ako-onda" i "ili-ili”. Efekat - nesigurnost, neizvesnost. Srećemo se s problemom, uslovno govoreći, "bolesti" informacije. Slika i reč, u opisanom konlekstu, upozoravaju na priziv etike i dužnosti (deontologiju). Svaka poruka o dezorganizaciji, ratu i bedi je objavljena činjenica i ona još ne znači informaciju. Kao nizanje, poruka na liniji "zatamnjenog horizonta" ima jedini "signal" - rešenje se ne vidi. Istovrsne poruke i znakovi proizvode kumuliranu psihozu. Ukoliko je više islovrsnih poruka, informacija je manje rešavajuća. PORODICAIINFORMACIJA Osobina porodice je interakcija. Ona prima poruke informacije "emiluje", kondenzuje, razlaže. Njeni su senzori višeslojni i heteronomni. U uslovima dezorganizacije situacija s porodicom je nepovoljna. Poruke i "informacije" u visokom stepenu sadrže konfliktnu konotaciju za Ijudska bića, Ijudske zajednice i problemalizuju budućnost. Otuda ponovimo informacija ima utoliko vcću vrednosl ukoliko ima fleksibilan kodni sistem koji traga za racionalnim izborima i eliminiše glasine, rumor, stereotipije. Pokušajmo na primeru ove opore stvarnosti društva i porodice u njegovom okruženju da postavimo pilanje alternative, alternativnih izbora.

12 Ako je dmštvo zaraženo "bolestima iracionalnosfi i mržnje" a okruženje proizvodi socijalni i ekonomski haos, siromaštvo, tada se postavlja problem objavljenih činjenica. grube faktičnosti, traumatičnosti poruke, naslova. Ono za Šta se zalaže i (Jean) Žan Mio jeste posređovanje razuma i elike, ne bežeci od aulenličnosli faktičkogslanja. Mediji, međulim, ne retko izazivaju konfuziju. strah, pa i paniku kod publike medija. Mera islinitosti informacije morala bi transparirati i varijante dmštvcne akcije i promene. Pomke kao Šlo su - "Rat je jedino rešenje"; "Evropski ultimalum - svi ili niko"; "Privredna situacija katastrofalna"; "Sankcije satrle privredu"; "Inflacija galopira"; "Pregovori u ćorsokaku" itd. imaju uglavnom šokantni konteksl. Svi ovi primeri, slučajno izabranih naslova i poruka, u svojoj usmerenosti ka publici medija, obaveštavaju ih o onome Što preživljavaju, fokusirajući "zlu stranu", "kobne posledice". Potka ovih poruka i inforraacija je "vruće-hladno”. Ciljna direkcija dramatska, publika u neizvesnosti i strahu.