Rusko-srpsko ogledalo

ивице шуме отварао се виДик на, западну падину, ко]ом 1е као нека врица, ви]угао зимски пут. На]едном пута, е нестало и иза снежног узвишеа, вирили су прни кровови и дизао се лаки ружичастосиви дим. То }е била Чернушка.

— Ево Чернушке, — показао ]е руком Сала. Ни]е могао ока да, одво)и од овог тако домафжег призора, пратеви дим кои се лагано дизао изнад кровова, малог руског села.

Арт]ухов ништа ние рекао, обележио ]е нешто на мапи и склонио }е у торбу.

— Ха]демо, — казао {е.

Салиа, се трудио да не заоста]е за Арт]уховим.

Кас и увек пред борбу, лице му ]е пламтело, образи

се заруменише. Плаве очи су му несталино, дечачки

сидале. Он се осврнуо и угледао Бардабацева, Воро-

б/ева, Копилова, и друге момке, Горостас Барлаба, |

дев, дува]уБи, вукао {е на лефима тешки цинчани сандук с муници]ом.

— Шла, ]е, Мишо? — довикну му В Неве ли валенак да ти подвали?

Бардабаев помери сандук и нешто прогунБа.

— БиБе нам и без валенака, врубе, — осмехну се Копилов.

— Па што, — рече Саша, — ако буде врубе изувемо (9 `боси Бемо }уришати. ад }е рат, нек ]е рат...