Rusko-srpsko ogledalo

Зе

и шевуцкала залутала, пушчана зрна. Мали }е читао и због тога, да, не заборави у рату оно што е некад у школи научио, а Богат га, ]е слушаю чачка]у-

пи нос, и задовоъно ]е жмиркао лукавим жутим очицама.

— Аха, како то:

Стаде миш мачку фести, стаде мачка, глог Е стаде глог седло бити.

Богдан се.од свега, срца смиао "Половой декламаци)и и поправъао га:

— Ни]е него овако:

Отаде миш седло гристи, стаде седло кота, бити, стаде ко воду пити...

— Аха, аха, тако }е! — одобравао ]е Богат и завирио у казан како се кува, ]ело.

Кад би завршио читалье, Богдан би потстакао ватру и певао се на ивицу долине да, види шта, се горе ради. Тамо се пред ъим стерао ]едноличан и помало тужан каменити кра] са, ри]етким. глоговима, дреновима, кржлавим храстивима и осталим ситним дрвевем ко]е ]е, осамъено и замишъено, стражарило у каметьару и као да, се спремало да. отпуту]е некуд гд]е има више воде и зеленила. Над каметаром, у плавичасто] сви]етло]. дубини неба, неуморно }]е цвркутала невидъива, шева.. Она, }е п}евала, о велико] ужарено] сунчано] лопти како се Улутро диже изнад шумовита, бри}ега, а, сунцокрети ]0] се клаа]у своим великим жутим цв]етовима.