Rusko-srpsko ogledalo

зна, се. Ето тако, мали наш друже, иди и среван ти пут. зе

Стари тврди ратник чврсто га, }е загрлио и огребао оштром брадом, а мали }е, поносно кридуви узбубеье, потрчао преко полана и зачас се изгубио у ниско] кржлаво] грабово] шумици. Журио ]е спотичуви се преко камеьаре и плашеби немирне прне хосове.

Идуви тако кроз шуму, угледа у ]едно] долини дим, а кад се опрезно привукао скоро до ‘саме ивице, угледа, на, дну долине четничку кухиъу. Брадат четник дивъег изгледа и очи]у првених од дима, ложио ]е валру и кроз нос девушио:

Ала] ми се пред очима, дрема, досадно ]е када, пъачке нема...

Мали би га био ]ош дуго гледао и слушао, али се сети свога, кувара Фогата, сети се да ]е сад и Богатов живот у ъегово] руци, па пожури дале кри]уби се да га, четнички кувар не опази.

На дну шумице преда ъь изненада испаде усталшка, патрола..

— Сто], мали, одакле идеш? .

— Пошао сам да тражим овце, па, их никако не могу найи, — одврати им Богдан прилично уплашен. у

— Не треба, ни да их тражиш, ми смо поклали све овце ко]е смо нашли на палиьаку. И губи се одавде, док си читав!

Тобож ожалошфен због оваца, Богдан продужи дате. На завидутку друма опази неке Ни]емце, па

4 : 49