Rusko-srpsko ogledalo

\ журно прескочи плот и паде у високу искласалу.

Таж. зелено жито лагано се завиха и шуштеви склопи се над ъим као да вели:

— Сакриву те, мали ]уначино.

Ни]емци пробоше нешто неразумлъиво брблаЛуби мебу собом. Богдан се подиже и лагано крену Далъе. |

Ишао ]е роз густе лескаре и бодъикаве оскудне трюаке, ожеднио и сувих уста, а када се веб прилично уморио и вев помислио да седне, зачу са висоравни оштру пупеаву.

— То се наши боре. Закасним ли, сви Бе можда, изгинути — помисли он и ош брже по]ури, док, су га танке ъескове гранчице шибале по лицу и рукама. Над землом ]е неос]етно стао да, се хвата прохладан сутон, даъине постадоше плаве, па затим ъубичасте. Однекале се ]ави лаган в]етар новник, нечу)ан шишмиш пролете сасвим ниско испод грана, и скоро му додирну зажарено лице. Мали се с}ети вука, и страшних прича, свога, дзеда, и задрхта.

— Шта Бу, ако ме сада, нешто сусретне у нови?

У томе тренутку тамо сасвим далеко, далеко, зачуе се’ митразъеви.

— То се бори налиа, чета, — охрабрен помисли д]ечак и сети се живо сви]у другова: и високог митраъесца, и бомбалиа Или}е, и доброга комесара и веселог "Богата, па, му се срце испуни и тугом и.

поносом. ((„СВЕТОЗЕР и тот 5 бЕограА

—— =