Rusko-srpsko ogledalo

№

— И }а сам из Пете чете, зар ]а нечега, да, се б0рим! И он срдито наби на чело сво]у тророгу капу партизанку и стиснутих усана, крену далье кроз нов. Ос]евао се сад тако сигуран и снажан као да за ъим гази читава, Пета, чета, стотину и десет партизана, сто и десет ]унака. Учини му се да види лукаво насми]ано Вогалово лице коде га, ‘будно прати кроз нов.

— чуначки само, кувари]о Пете чете!

Над ьим ]е пролетела крупна, безгласна, сова, писнула, ]е негде уплалшена птица, а у даъини се чула ри]ека. Нов ]е била, пуна, шумова, и чудних гласова. Над брдима. }е кратко и несигурно затреперила плавкаста, ракета, за, осв]етъавалье и жмирка]у-

Би угасила се у низини. Посли]е ъе; ной се ]ош више згуснула.

Журеви кроз помрчину, Богдан набаса, на низак, дотра]ао плот, кои се с праском сломи. С пута, недалеко од ъега, зачу се оштар глас:

— (то)!

Богдан се хитро подиже и насумце по]ури кроз неки кукуруз кршеби младе и зелене стабъике. За ъим настаде вика и прасак пушака.

— Држи га, држи! То ]е сигурно партизан!

Богдан ]е трчао као сли]еп, док су за, ъим кроз ной си]евале и грувале пушке. Од]дедном ос]ети ударал у ли]еву руку, нешто топло потече му низ мишицу и читава му рука занеможе и отежа.

58