Rusko-srpsko ogledalo

*

— Друже команданте, а, сах г курир Пете чете. Носим за, те писмо.

И скинувши опанак, он му пре пт овлажен коверал.

— Писмо од Пете чете! — обрадовао се командант. — Веб треби дан с ъом немамо везе: нит знамо: тачно гд]е се сада налази. .

И прочитавши писмо, он брзо нареди:

— Нек сва, три преостала, батальона, крену одмах према Голим Поъанама. Тамо ]е опкоъена, Пета, чета, ударног батальона.

Тек тада, командант угледа, да, ]е дечакова лидева рука крвава.

— Шла }е то! Па, ти си раъен, фуначе.

Неко брзо оддури по болничарку.

Посли]е три дана, Богдан }е зави]ене руке поносито ста]ао у строду на кра]у сво]е чете, док {е комесар чете читао пред свима, похвалу штаба, бригаде: »Штаб 1. бригаде похваъуе омладинца парти-. зана, Пете чете Богдана Отупара, коди се као курир пробио кроз непридатеъски обруч до штаба, брига.де, и тако спасао сво]е, опкоъене другове. ЕБегов ]уначки пример нека, послужи сваком партизану.‹

Занесен и сузних очи]у, мали }е слушаю похвалу, а онда су му сви редом честитали и на, кра]у га, кувар Фогал одиже високо од земъе и поъуби у чело.

— Живио, дуначки мо) посинче! Нека, ти ]е са, сребом нова, дужност курира!

57