Rusko-srpsko ogledalo

Сви су се насми]ешили. А на небу ]е треперило топло ъетье сунце, купадуви у св]етлости густе шуме и заталасана, родна, поъа. Негд]е високо чула, се шева, п]есма ее испуюавала читаву сви]етломодру дубину неба. И све |е било обас]ано, весело и сребно, као и срце малог ]унака.

Бранко Вопиб

Гарди]ски редов

Свако вече кад сал на торъьу Крема, изби]а, прву четврт после девет, када, на свим другим часовницима — великим и малим, ручним и цепним, домалим, уличним и жеъезничким — прна сказалка, показу]е 21 час и 15 минута, у цело] нато] армии, У свим ъеним одредима и деловима (у онима, наравно, коди у овом моменту не учеству]у у бо]ним операци)ама) разлеже се команда:

— У стро] за вечерьу прозивку!

Ако ]е лето, у Москви ]е веб мрак. у ово доба, на северу — бела нор, на ]угу — нов прна и небо © кра]а, на кра] осуто ]асним звездама. Али и под светлим и под тамним небом, и на северу и на ]угу, на западу и на истоку ]еднако звонко, разтоветно и свечано звуче речи старинског во]ног церемони]ала. И ма где затекла борца, ова, вечера, ко'‘манда — у касарни, на, одмору у шуми или у логору на, вежбама, после. ]едног минута, он веб сто]и у ©тро]у, прибран, уредан, на, свом уобича]еном месту: она), нешто виши, на десном крилу, она], мало ни-

59