Rusko-srpsko ogledalo

ры

И опет тишина. Чу]е се како птица, лети. Или како киша, добу]е у окно. Или — зимски ветар фиЛуче у крунама, дрвева.

Официр салутира.

— Воъно! Распустите чету, — каже он.

Водник измиче федан корак, окребе се према, стро]у и звонко понавъа, команду:

— Воъно! Разилази се!...

УБуди се разилазе. Ови има]у сво] посао, сво]у бригу у ово касно доба после прозива. Треба, ]ош пре спаваа очистити пушку или малнинку, написати писмо, уптити дугме на шиъелу, попушити...

Али, обавъа]уби сво] посао, ъуди мисле на Матросова. Нема, га, па ипак ]е меу ъима: он де мртав, и на ъеговом гробу ве фе израсла, и осушила, се траВа, а, о ъему мисле и говоре као да ]е ош жив.

Име Матросова, заувек, ]е уписано У списак гарди]ске чете. То значи да ние потпуно умро, да ]е дух херо}а, заиста, бесмртан.

Али какав ]е то подвиг извршио Александар Матросов? Зашто се толика почаст ода]е ъеговом имену и ъегово] успомени?

Чудте кралку повест о ]унаштву младог руског тардисте.

У густо] борово] шуми, ко]а, се на, мапама и картама, зове Велики Ломовати Бор, пред само свита» ъе, балалон ]е добио наребеюье да, се заустави на, одмор.

То }е наребеье стигло бали У прави час. 7Буди нису спавали два дана. Два, дана, пешачили су они