Rusko-srpsko ogledalo

г

з кроз ова] Ломовати Бор, заобилазеви непридатеъске позици]е, пешачили газеви до колена, снег, пешачили дальу и нобу, са тако кратким одморима, да се дешавало не само да нису имали времена, да, `отспава]у, него ни да до ‘краа, попуше цигарету. '

И, ето, надвад одмор. Нико ни]е ни помишлаю на, то да се мало заложи или попи]е ча), многи нису хтели ни да, пуше: где се’ ко нашаю, тамо се и свалио у снег и сместа, заспао, онако, као што се само на, фронту спава. у

И Саша Матросов се спремао да заспи. Та, моменал ]е просто ]едва, дочекао — тако се поводио, и сан га, ]е савлафивао.

Он }е себи испод дрвета утабао ]едно мало удублеъе, метнуо испод главе ранаж и веб ]е легао, ве се згодно наместио, веб ]е увукао руке дубъе у рукаве шиюела, и ве су му се очи склапале, кад ]е чуо изнад главе познати, мало пригушени глас:

— ВКомсомолци!...

»Зову комсомолце,‹ кроз полусан помисли Саша. И за моменал он чврсто, — сасвим заспа. Али нешто као да га, такну — он се пробуди и отвори очи: »Дофавола/ Па, то мене зову!<

Три месеца у рату — то е врло много. За то време Салла, }е од дечака, постао човек: он }е научио да се бри]е, стигао да, похафа пешади]ску школу, постао одличан стрелащ из маптинке, превалио са, сво]ом ]единицом десетине и стотине километара, суделовао у неколико битака и борби, изгубио

‚ велики бро] при]атеъа, и ош веви бро] непри]а-

| 69