Rusko-srpsko ogledalo

2 Г

На ]едном малом пропланку, поред на брзину намештеног шатора, на )утарьем плавкастом снету едва ]е светлуцао февер »слепи миш‹. Поред Ффетъера, чучао ]е Бр]дакин, и, подметнувши на, колено походну торбу, ужурбано писао у нотесу комадиБем оловке, коду ]е едва могла да држи негова, рука у рукавици од сиве оштре вуне.

Комсомолци салутирале.

— Эдраво да сте, другови, — рекао ]е Бруакин; придржава]уби походну торбу, он се придигао, одтоворио на поздрав и поново чучнуо. — Оедите. Одмах Ве дови стариди лафтнант, па, Бемо почети.

— Ау чему {е ствар, друже ла]тнанте? — Поводом чега, ]е састанак, у цик зоре? Латнант ниде одговорио, веф е писао и далье.

— Побогу! — лупи се по челу Миша Бардабаев, Сашин другар. — Та; ми смо, момци, данас славъеници! а сам, овако саив, сасвим и заборавио... Ама, данас ]е двадесет и треви фебруар — дан Првене арми]е!

— Наравно, — рече ладтнант. — Тако де.

Он ]е завршио с писаем, склонио комадиб писатке у торбу, закопчао, е и дигао се.

— Феоте, драги другови, — казао }е он, — Бардаба]ев, иако саив, ни]е погрепгио: данас 1е заиста, Тофендан нае маке — Црвене арми]е! И зато ми