Rusko-srpsko ogledalo

7

— А ако задоцнимо? Ако, рецимо, ‘стигну ъихови тенкови ?

— А што да задоцнимо? — каже Оалша. — Задоцнети — добавола! А ако и задоцнимо, ако заиста, добу ъихови тенкови... е па шта...

Он премести. машинку, и, искоса погледавши у друга, тихо рече:

— За себе, Миша, а, }амчим. Са, гранатом Бу се под тенк бацити, али непридатеъа, неву пустити.

— Хм... — врти главом Бардабаев. — Лако ]е реби — под тенк!

— Али ние, — смешка, се Сапта, — знаш, ни]е лако ни реви.

— Па ипак ]е лакше.

— Како коме...

— В, гле, какав }е зечий промакао!

— Зеп? Где?

— Нно — иза борива. Не, сад се веб не види... Хм... лако }е репи. А знаш, данас си лепо говорио на састанку.

— Иди добавола/ — обрецну се Саша,

— А не, заиста. Кратко и ]езгровито.

Салпа, ]е хтео да, опсу}е даме, али су га, у та] мах позвали из задьих редова.

— Матросов! Зове те стари]и ладтнант.

Артдухов }е корачао на левом крилу другог вода. Саша, }е сачекао да му се приближи, коракнуо напред и принео руку штиту »ушанкех.

— Како е, Саша? — насмеши се Арт]уков.

— А што? — рече Оаша, осмеху]уви се такофе. — Добро ]е, друже старии лайтнанте!

83