Rusko-srpsko ogledalo
Арт]ухов погледа, на, сал.
— Доста ]е пушева, — рече он и први баци и и У ходу згази валенком цигарету.
— есмо ли стигли? — упита Саша.
— честе, изгледа, да, емо стигли, — вей другим, озбиъним и забринутим гласом одговори Арт]ухов. — Чета, сто]! — полугласно командова, он.
— Сто)! Сто]! — разлеже се по отегнутим редовима, колоне.
Сатнувши се и откапчадуви у ходу револвер, Арт]ухов потрча, челу колоне, а, у стопу за ъим, такоре се сатнувши и у ходу скидалуви са рамена, машинку, потрча и Сапта, Матросов.
и
Арт]ухов ]е ста]ао иза дрвета и осматрао терен. Ива ъеговог рамена, с машинком на, готовс, стаао ]е Саша, Матросов.
После дводневног лутальа тескобном и мрачном шумом, слика ко]а, се пред ъима, указала, изгледала, е заслепъу]ува и бескра]но широка.
Пресидава]уби се као да ]е посуто златом, лежало ]е пред ьпма широко снежно. поъе. Кристално с)а]ан фебруарски’ снег био ]е девичански чист
— нигде ]едног трага, само ]е погдегде испод снеж-
ног покрова стршало глогово и веьино жбуъе. На. затаду поъана, се завршавала шипражем, што се. као неко острвце одво]ило од сво]е матице, Ломоватог Бора. Та, зелено-плава, препрека, скривала, }е у наререьу поменуту и на маши означену косу. Са
95