Rustem i Suhrab
РУСТЕМ И СУХРАБ
На страшном слону престо, круну вуче, Војвода света треба да предњачи, Кад с бојног поља стигне бојна бука!“ (Овако Хеџир одговара њему:
„Ваљда је онај јунак лавокрота
У Забулистан отишао сада,
Јер сад је тамо светковина ружа.“. Сухраб му рече: „Де, још и то реци За вођу који једва боја чека!
Кад краљу света одсвакле похрле
У помоћ славне велможе под шлемом, Војвода света да на слави седи»! Ругало би се и старо и младо!
Ја сам ти данас за услове казб,
Ево их опет да речи не трошим:
Ако ми кажеш које је пехлеван,
У сваком скупу седићеш са чашћу, Даћу ти свега и свачег на свету, Отворићу ти хазне тајног блага;
Ал' ако тајну сакријеш од мене,
И ако мени затајиш што знадеш, Одмах ти оде са рамена глава:
Од ово двоје бирај које хоћеш!
Зар не знаш што је мобед рекб краљу Онога часа када откри тајну:
Реч неречена, то је драги камен,
Још недотакнут у завоју земље,
Тек кад се реши завоја и слоја, Постане сјајно сунце изнад цене!“
На то му Хеџир: „Ако си сит, краљу, Печата, круне и престола свога,
Тек онда тражи боја са човеком,
Што страшног слона раставља са душом,
Што буздованом наковањ разбија И уништава две стотине људи!
С ким год се Рустем побије у боју, Тому ће главу с неба у прах врћи! На земљи ни слон њему раван није, Прах дигне коњем као море буру! Телом је јачи од сто јаких људи,
1600
1605
1610
1620
1625:
1630
1635