Rustem i Suhrab

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА МУП

мена није ни један могао надјачати и обојица клонуше од умора. Кад се поновно мејдан наставио, онда Исфендијар рани Рустема и Рахша на више места и Рустем побеже на брдо од Исфендијара. Пошто је било касно, Исфендијар пристаде на Рустемову жељу да сутра наставе бој. Рањени Рустем једва се довуче до својих и исприча шта га сутра чека. Тада се Зал обрати чаробној птици Симург (која је увек штитила његов род) за помоћ. Она дође, излечи Рустему и Рахшу ране и опомену првога да се сутра измири с Исфендијарем, али у случају да овај и даље остане тврдоглав да ће му она помоћи да га савлада. На концу је Симург додала да онај који Исфендијара убије неће имати више среће и да ће брзо умрети. При том му даде једну чудну стрелу, направљену од „бреста судбине.“ Кад се сутра-дан Рустем појави на мејдану, Исфендијар се много зачуди, јер је мислио да је Рустем подлегао ранама. Седи јуначина је опет на све начине покушавао да до боја не дође, али Исфендијар започе мејдан на своју руку, а Рустем, очајавајући ради његове упорности, одапе стрелицу и погоди га смртно баш у очи, где је он једино могас бити повређен (упореди Ахилову пету, Сигфридово плеће). Тако се свршио овај најдубљи сукоб целог огромног епа. Али не прође дуго, а Заратустрина клетва се испуни на Рустему: његов издајнички полубрат Шегад намами га на јаме пуне убојнога оружја које је било прекривено прућем и травом, и он тако погибе лудо заједно са својим Рахшем.

Иза овога је ирански престо запао Бехмену (ХМ, а онда његовој жени Хумаји (ХУП). Сви довде поменути краљеви су митске личности. Хумајин син и наследник Дараб (т. ј. Дарије; ХУШ владар) ожени „се (слично као Гуштасп) кћерју грчкога краља, али је доскора отера од себе у Грчку, где она роди Искендера који ће доцније као Александар Велики освојити Персију. Како се види, овде је иранско народно предање направило од славног Македонца терсискога принца, јер национални понос лакше