Rustem i Suhrab

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХМ

-тримо и с других страна. Зато треба да још нешто кажемо о тексту (рукописима) Шахнаме, о њеном изучавању и превођењу на Истоку и Западу и, најзад, 0 њеном утицају на књижевност и о важности за науку.

Рукописа Шахнаме има врло много (преко 40), али су, на жалост, већином млади и неједнаки. Два најстарија рукописа, лондонски (од 1276/77.) и петроградски (од 1383.), писана су 250—300 година иза песникове смрти. Нелдеке даје предност петроградском рукопису. Остали стари рукописи (један лајденски и два штрасбуршка) још су млађега датума. А како су рукописи неједнаки, види се одмах по броју дистиха: док један има преко 61,00, друга два близу 60.000, неколико њих преко 55.000, векина се креће између 48.000 и 52.000. Један рукопис има чак и испод 40.000 дистиха! Сам песник, додуше, говори о 60.000 дистиха, али је он, очито, заокруглио број стихова на више. Највероватније ће бити да је еп бројио нешто преко 50.000 дистиха, јер они рукописи са великим бројем стихова садрже интерполације из других, каснијих епова. Након овога се не треба чудити да нема ниједног рукописа Шахнаме за који би се мирне душе могло рећи да је добар и да износи текст великога спева у оном облику у којем га је Фирдуси дао. Али не само да су рукописи неједнаки по броју дистиха, него се и иначе много разликују, шта више и поједине епизоде имају различит број дистиха, а поједини дистиси гласе другачије. Ово се приписује нешто несавесности преписивача, нешто њиховој склоности да мењају, а донекле и верским разлозима. Преписивачи су и сами често били поетски обдарени или су бар тако мислили и мењали суи углађивали, а место старијих речи метали су новије и познатије. Разлике у рукописима потичу често и од тога што су неки делови били преписивани пре него је цео еп био завршен, а по свему изгледа да га је песнак доста поправљао и дотеривао. Осим "тога, могуће је да неки рукописи базирају на првом