Savremena uloga državne uprave u spremanju zemlje za rat

42

2) Резерве хране за сшановништво Старање око исхране становништва исто је тако задатак сваке данашње државне управе било да је упитању само исхрана становништва, тако званих пасивних крајева (неродних крајева) или пак, свега становништва у земљама претежно индустриским, са недовољном, слабом, пољопривредном производњом Јер, будући ће рат водити целокупно становништво државе, не само војна сила; позадина ће радити за одржање фронта; велики број индустриских, пољопривредних и осталих радника биће запослен на стварању оружја, муниције, опреме и хране за војну силу; тај ће број бити још већи но што је бројно стање војне силе. Па према томе овако велики бвој радника, који ће у земљи радити за војну силу у току рата, не сме остати нехрањен; гладовање ових раденичких маса може имати за последицу њихово онеспособљавање за рад, а тиме и смањење производње ратних потреба, због чега може наступити криза па и катастрофа. Најзад и остала маса становништва сваке зараћене државе, сарађиваће у одбрани државе, једно тиме, што су као чланови породица ратника или оних раденика за војну силу извор моралне снаге за обе борце и раденике, а сем тога, и овај ће део становништва, заједно са својом браћом и рођацима на фронту и оним раденицима у ратним фабрикама и ратним установама у дубини земље, трпети све физичке и духовне опасности и тегобе, као што су бомбардовања из ваздуха или из топова, или стрепња и душевни болови због губитака своје државе (уопште). Ова маса, у савременој држави, не сме гладовати, јер ће ово гладовање разочарати рођаке борце и оне ратне раденике и због тога може попустити ратна снага дотичне државе. Отуда значај исхране становништва врло је велик; он је напоредан са значајем исхране војне силе: јер становништво је резерва војне силе, и у физичком и у моралном погледу. Лојд. Џорџ назива храну: „ратна национална муниција“. Према томе, савременој се државној управи налаже брига око благовременог обезбеђења исхране свеколиког становништва у држави. Ако се у родним крајевима државе одласком под заставе великог броја радне снаге, нарочито оне пољопривредне, мора очекивати смањивање производње хране, то исхрана становништва