Savremena uloga državne uprave u spremanju zemlje za rat

69

криминал је допуштати лично коришћење и богаћење појединаца посредника и експлоататора па ма ко они били на рачун исцрпљавања општег народног блага рударског богатства, које припада најпре народу настањеном на дотичном земљишту, па тек потом држави, која може бити и привременог трајања (како то показују примери посрнуле Турске царевине, као и несталих држава: Аустро-Угарске, Абисиније, Албаније, Чехословачке). Под утицањем овога становишта, у савременој држави, у којој влада уверење о поузданом властитом опстанку, има се развијати рударска индустрија, и, у вези ње топионичка индустрија, као нераздвојни саставни део рударства, и то, обзиром на садашње опште политичке прилике, у Европи, најпре са гледишта интереса државне одбране, а овај је интерес, у исто време напоредан и са интересима народне привреде. 3. Обзир безбедности просторије рударске индустрије, у рационалној рударској политици савремене државе долази до остварењау ограниченом облику, јер су рудници везани за место свога постојања, па се овде може говорити само о поставл>ању топионичке индустрије у зони сигурности, док се рудници имају експлоатисати где су. При том треба да важи начело: да се сви рудници који се налазе у близини граница државе које границе могу бити лако угрожене експлоатишу бржим темпом, док рудници у средишту државе треба да чине државне резерве руднога богатства; њих треба чувати за употребу на случај рата или онда када рудници у приграничним просторијама буду били исцрпљени. 4. Улога страног капитала у рударству треба да буде таква: да овај капитал не добије концесионарска права која ће га учинити безобзирним експлоататором рудног блага. То ће бити, ако држава увек буде уделовала својим капиталом поред странога, и то са најмање 51%. На тај начин држава he бити стварно власник, га ће и добит делити са страним капиталом у рационалној, надмоћној, размери. Сем тога, држава ће, у сваком таквом случају, бити регулатор како цена, тако и потрошње рудног блага, те не може доћи до тога, да се важне металне руде безобзирном експлоатацијом странаца, брзо исцрпу и да држава, на тај начин, буде тако рећи, опљачкана. Ово важи нарочито за мање државе које располажу извесним важним рудама: бакра,