Seljački kredit : fakta, misli, kritika

-94

-ки поверилац то очекивао, он би пре уложио био свој новац у какав завод, где би добио чак више од 7 од сто, HO што би га дао сељаку на "зајам. - |

Па ипак, држим, да има доста сељачких по"верилаца, који би радо пристали да даду своја „потраживања са шконтом у замену за један курентан папир, — кад би то било све. Постоји меЂутим још једна одредба у пројекту, која доводи у питање и оно што се њиме у начелу хоће да да. Логички би било да Ликвидациона Банка преда повериоцу своје облигације уз уступање његовог потраживања од сељака. Сељак би, дакле, постао њезиним дужником. Г. д-р Тупањанин не воли да иде — бар не у овој ствари тим пословно-природним путем. Он прописује да поверилац јамчи за свог дужника још две године од дана испоруке облигација — ако дуг не износи више од трећине имања дужниковог. _ А ако иде до две трећине вредности, онда поверилац јамчи коначно за свога дужника. То значи да поверилац не зна за две године, односно за десет и више година, да ли добио облигације на послугу, или у својину. Г. д-р Тупањанин је био довољно опрезан, да не свали на Ликвидациону Банку ризик од сељачких дугова, насупрот закону о ликвидацији мораторног стања од г. 1920., који је свалио на Ликвидациону Банку сав ризик од мораторне активе банака. На први поглед може да изгледа, да је тако и право, у толико пре што се другом једном одредбом овлашћује Министар Финансија, да интабулише имање дужниково. Теоријски би се и то могло да брани, Али би се у пракси и то свело на јагму поверилачке имовине. Не треба заборавити да Ликвидациона Банка има да буде државна установа. То казује више но читава књига. Та банка не би стигла ни једном дужнику да стави хипотеку, сви би дужници имали довољно времена, ако би имали и воље — да раскрчме имање. Никад та банка не би ништа предузела против једног дужника, Ту би само летела писамца