Seljački kredit : fakta, misli, kritika

109'

Кад је пре неколико месеци грчка влада Одлучила да одузме Народној Банци концесију за. емитовање новчаница, онда се појавила опасност, да пољопривреда остане без кредита. Да би се. то спречило створена је Земљорадничка Банка капиталом земљорадничких задруга и државним. дотацијама од 10 милиона драхми годишње. "Стара Народна Банка обавезује се да даје и даље кредит пољопривреди, а нова да реесконтује менице Земљорадничке Банке до 20% свога обртног капитала са једним процентом ниже од. своје обичне каматне стопе.

8. Бугарска. (0 Бугарској нећу много да пишем. Она преставља сушту противност Србији. Док у Србији није апсолутно ништа урађено, дотле је Бугарска пре рата, преко своје Народне Банке, која је била државна установа, организовала задружни покрет у пољопривреди такав, да је Србин морао да се стиди кадгод помисли на пољопривредни кредит.

Бугарска Пољопривредна Банка одобрила јеу 1927. г. кредита за 1.100,000.000. динара, ол чега половина хипотекарно. 319 укупних кредита дато је пољопривредним задругама.

9. Русија. Проблем пољопривредног кредита био је са гледишта набавке средстава најтежи у Русији. Огромни су капитали били потребни за тај циљ. Може се рећи да све до. 1904. г. није ништа било урађено у томе правцу. Први дуго: трајни покушаји дошли су од приватне иницијативе, а по угледу на прилике у Немачкој. Формирало се задругарство, али готово без успеха. Најзад и у Русији је код кредитних задруга био исти проблем као и у Србији. Није довољно само основати задругу, већ наћи капитал, а на улоге на штедњу у Русији се није могло рачунати. Кредитно задругарство добило је у Русији полета од дана, кад га је почела да негује Руска Државна Банка. Она је преко својих чиновника и инспектора оснивала задруге и стављала им. кредит на расположење. За десет година таквог