Seljački kredit : fakta, misli, kritika

126

"уговора о закупу и тд. Одобрен кредит има да -послужи за покриће тих издатака. А један део „за сваку другу меру упрошћења и рационализи"рања. Од овога се не очекује жељени резултат. Да нису задруге повезане у савезе, можда би се још и могло штогод постићи. Али се главни Савези не могу натерати на спајање. Измеђ два највећа постоји чак и сарадња, али и велико разилажење на многим питањеми. Први сматра "н. пр. Рајфајзенове задруге за мање солвентне; "оне су претрпеле много веће губитке него остале. Само њихова банка губи неколико. стотина „милиона. А трећи савез је уз то и политички. "Сњим прва два не би ни у ком случају заједно. „За нас је овде од интереса начин како једна „културна земља помаже фузионирање кредитних установа: жртвама целога народа.

И код нас постоји исти проблем код паланачких новчаних завода. Али ми у место, да им "учинимо помоћ, полицијским мерама хоћемо да их натерамо на спајање: ускраћењем кредита код Народне Банке и других јавно-правних кредитних установа.

Друга, врло оригинална мера у корист по„љопривреде, изведена је у месецу јулу 1928. г., Рентенбанка и Прајска Центр. Пољопривредна Благајна купиле су већину акција акционарског друштва за индустрију жита и комисију, која има у својим рукама највећи део трговине жи"том, а чији млинови прерађују 607 увезеног жита. Рентенбанка и њезин ортак имају за на: меру да у овај посао уортаче и индустрију азота (вештачког ђубрета) и организацију потрошачких задруга. Вели се да ће група да откупи још неколико млинова. Све се то изводи у намери да се стабилизира цена жита и брашна.

Ову ћемо акцију правилно разумети, кад имамо у виду две чињенице: прво да су обе првопоменуте кредитне установе чисто државне, и друго, да на њихову пословну политику имају задруге законом признат огроман ако не ре-