Seljački kredit : fakta, misli, kritika

138

ослонити се на нашу пољопривредну статистику, онда излази да смо у периоду 1903—19926. г. производили просечно годишње 17,5 милиона. товара пшенице, а извозили свега један и по, а кукуруза 30 милиона товара, а извозили 4 милиона: првог 9%, а другог 13% целокупне производње. Како ми нисмо индустријски много развијени, то је једино објашњење да је пронзводња опала. Узрок лежи у стању наше пољопривреде, које је врло тешко изразити једном реченицом, јер је бескрајно шаренило структуре наше земље, како је рекао г. др. Франгеш, на конференцији Привредника у Загребу, почев од најпримитивније и најнеразвијеније па 40 најрационалније и најинтензивније. То је стање постојало и пре рата, пошто су то крајеви који су припадали разним државама. Али наша држава није ништа учинила до што поправи, шта више много је покварила. У србијанској пшеници и данас се налази уродица 15—985%. То није артикал за извоз. И кад се извезе продаје се у бесцење. Кнез Милош је указом од 13. септембра 1837. г. објавио народу, да је путујући од Пожаревца до Свилајнца посматрао свуда неко небрежење у пољском раду: Људи уместо да благовремено своје послове свршавају, летину своју сабирају, они сасвим пренедбрегавају и остављају да храна у пољу пропадне, труне и упропашћује се“. После деведесет година на пољопривредној конференцији у јулу 1928. JB констатовано је, да се пољски послови не орбављају по подесном времену.и оним временским размацима, како то најбоље одговара дотичном. типу земље; човек нема увек довољно воље за рад и да нема довољног знања.

Опао је принос по хектару у Војводини. према предратном нако је тамо земља плодна и кад се врло мало ђубри, како каже г. др. Пеција.

Тако изгледа југословенски Египат, који у међународној статистици приноса по хектару стоји на 25. месту, а кога уопште нема у статистици утрошка вештачког ђубрета.