Seljački kredit : fakta, misli, kritika

140 | ~

„сврши посао, он преда свој труд мајци природи на милост и немилост. Ако мраз, суша, поплаве, влага и биљне штеточине не упрспасте и ако се климатске и атмосферске прилике развијају повољно, онда може бити берићета; али ако наиђе зараза на стоку, онда је свршено, јер ветеринарна служба није готово никаква. Исто је тако ако наиђу биљне штеточине, јер код нас не постоји заксн о сузбјању истих.

Држава не само да није. ништа помогла пољопривреди, већ ју је рушила. Да пскажем то на два примера.

Кад пишем све ретке целокупно земљорадничко становништво живи у стању помешаног осећања радости и туге, као родитељ коме ce једно дете рађа а друго умире. Радост долази од првокласне жетве жита, за коју он нема никакве заслуге, јер ни ове године нисмо ништа више урадили но лањске: а узрок тузи лежи у слабим ·изгледима_. на бербу кукуруза н поврћа. Суша, која је учинила да жито одлично узре, упропашћује кукуруз. И лањске године смо имали сушу, а преклањске поплаве. И тако нас природне стихије бацају из једне непогоде у другу, и'оно што на путу између једне и друге није Слло уништено, то је наш берићет. О одводњавању и наводњавању знамо само толико, да једно министарство има израз „вода“ у својој фирми, па како више силе решавају судбину наше псљепривреде то и човек, који није склон сујеверју, псмишља, да би можда добро било кад би се то министарство звало „вода и суше .

„Мађарска је пре рата, каже г. др. Пеција Петровић, подигла тако узсран хидротехнички систем каквог ни. Холандија бољег није имала. Уложено је милијарде круна и преведено култури преко милион јутара оранице. Ми смо запустили пстпунс готов и одлично уређен велики и ксмпликсван сдводни апарат. Тиме смо бапили целу пољопривреду Војводине, ову некадашњу житницу Европе, за неколико десетина година

унатраг.“ (Земљорад у Војводини, страна 1 и 2).