Seljački kredit : fakta, misli, kritika

151

вачка Република имала је вуло великих тешкоћа у организацији пољопривредног кредита У Словачкој, која је имала исти режим као и наше провинције, које су биле у саставу Мађарске.

Инфлација је раздужила сељака и пресекла. потребу за пољопривредним кредитом. Тако је било и у Хрватској и у Војводини све до 1925. год. Банке уосталом нису много ни жалиле за. сељаком, јер су сматрале да им индустрија и трговина пружају боље прилике за пласман. Почетак депресије у целој народној привреди учинио је да се и у пољопривреди појавила потреба за кредитом, па како су трговина и индустрија, дотле презасићене кредитом, почеле да угрожавају поверене им капитале, то су се банке опет обратиле пољопривреди. То је утврдила и загребачка банкарска анкета о пољопривредном кредиту. Тиме је враћен поново у живот скроз нездрав посао давања кредита сељаку на интабулисану меницу, посао који узима данас све веће размере.

Задругарство у у Војводини није имало среће, јер су услови били врло неповољни. Његови почеци су дошли од приватне иницијативе, од немачких сељака, па је пренесено на друге народности, али је развиће било споро и без великог финансијског ефекта. Па ипак је: мађарској влади било јасно, да задружни покрет на националној бази прети да задруге направи грудобраном националне одбране, и због тога је одлучила била да учини исто, што је учинила влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1925. године, тачно 28 година доцније: да оснивањем државних задруга и њиховом нелојалном конкуренцијом омете развитак националног задругарства. Законом од 1898. г. основана је у Пешти Средишна Позајмионица, дотирана богато јефтиним капиталом. Ова је отворила касе вересијским удругама у целој Мађарској, Хрватској Славонији. Да не би била и сувише упадна тенденција, отворена су заступништва у Загребу и Осеку, која су споља давала утисак аутономије.

срања же

O рт

OLGA

aaa era