Seljački kredit : fakta, misli, kritika

158

оживе, то је капитал. Оне су од свога постанка размажене. Сад је требало да замени пештанског лиферанта капитала београдски, али како београдске вледе свега имају у изобиљу, само не новца, то је целокупна дотација утврђена на три милиона динара, а сумњам да је и данас цела исплаћена.

Овим је београдским натезањем с удругама дато маха хрватским политичким незадовољницима да с времена на време објављују громопуцателне чланке о томе питању (на пример „Једна важна господарска организација коју је Београд отео из хрватских руку“ — „Хрват“ број 2474).

Поред ове мађарске државне задружне организације постојале су још и националне. Мако су чињени врло велики напори за развиће српског и хрватског задругарства, ипак је успех био релативно слаб. Главна сметња били су паланачки зеленаши. Они су се увлачили у задруге, грабили уделе и претварали их у акционарска друштва. МИ српско и хрватско задругарство развијало се под покровитељством банкарског капитала из Загреба. То је деликатан брак. Ја ћу другом приликом показати колико је банкарски капитал у Загребу успео да бремзује своје прохтеве према задругарству. Свакако, да задругарство у Хрватској, Славонији и Војводини, изузев немачког, није у снабдевању сељака кредитом ни издалека имало онај значај који су имале приватне банке.

Још много горе стоје ствари у Србији. |Бој уопште недостају правни услови за хипотекарни кредит. Нема баштинских књига. То ипак не би могло растеретити Управу Фондова за њену аверзију према сељачком хипотекарном кредиту. Србијанског сељака снабдевали су хипотекарним кредитом приватни зајмодавци и паланачке банке. Незнатан је укупан износ сељачких дугова у предратној Србији. Мало је веће било дуговање сељачко око већих градова. Може се рећи на крају, да у Србији није било ни сељачког кредита, па ни сељачких дугова.

<=