Seljački kredit : fakta, misli, kritika

158

врснест коњуктуре за поједине привредне гране, гли се ни са те тачке гледишта не може усвојити горња теза, јер и данас, кад се каже да је пољопривреда у кризи, постоје индустријске гране, које раде систематски са губтиком. Тако је на пример са нашом највећом индустријском граном — са млинарством.

А највећа је заблуда да је због свих тих околности сељачки кредит скупљи од оног у индустрији и трговини. Насупрот томе ми имамо неоспорне чињенице да је сељачки кредит у Француској, Словеначкој и Чехословачкој јефтинији но онај за трговину и индустрију. Притом морам учинити резерву да је врло тешко говорити о скупоћи и јефтиноћи кредита за поједине привредне гране, пошто је они у појединим привредним гранама врло различан. Код нас је данас сељачки кредит врло скуп, па ипак има врло много велепоседника у Војводини, који уживају много јефтинији кредит него многи трговци и индустријалци.

Најзад велика је илузија код нас да је трговачки и индустријски кредит по природи својој краткорочан, а сељачки дугорочан. Никакве разлике међу њима нема код нас.

Кад се говори о рентабилности пољопривреде, онда се обично мисли на најнерентабилнија газдинства, јер она обично највише вичу; или се мисли на рђаву годину, или на депресију цена. Пољопривредник, коме добро иде, ћути. Има много хиљада земљорадника например у Војводини којима врло добро иде усред ове пољопривредне кризе. С времена на време може се читати у нашим новинама, како се Немци = Словаци не задужују, већ слажу банке и купују земљишта од наших сељака. Имаће ће свакако и других народности у Војводини, којима исго тако добро иде као Немцима и Словацима.

Искључено је да пољопривредно газдинство толико не рентира да се мора да напусти у маси. Нерентабилност може бити последица или неспо" собности привредникове или рђавог плана. Код