Seljački kredit : fakta, misli, kritika

172

политички утицај и кад би све ишло строго по закону, не може да има задружне идеје. Самоуправа је такође један од идеолошких стубова задругарства. То је начело санкционисао и ср„бијански закон о задругарству, по коме је скулштина задругара последња и суверена инстанција за сва задружна питања заједно са оним опстанка: она руководи суверено пословима преко управног одбора и врши контролу преко надзорног одбора. То је уосталом начело задругарства у целом свету. То поштују и оне државе, | које лиферују највећи део капитала за задруге. Специјални државни финансијски институти, као што је Прајска Задружна Благајна, немају никакве друге везе са задругарством сем кредитне. Месне задруге немају ни те везе с њима. Задругарство је према томе потпуно аутономно.

Законом о пољопривредном кредиту ствара се државни задружни систем. Ту поверилац, дирекција за пољопривредни кредит, има веће ингеренције над задругама него што га има глав ни савез код приватног задругарства. Оно што убија идеју задругарства то је учешће државе у стварању и управљању месним и обласним 2адругама. Истина је, да се месна задруга оснива самостално, али најважније акте њеног оснивања имају да ратификују више инстанције. За наше слободно задругарство режим је чисгго нормативан. Суд је једино надлежан за конституциона питања. Наше државно задругарство је засновано на концесионом систему; задруга се не може увести у судски регистар ако нема одоорење од обласне задруге, односно од дирехције. Тиме је уништена идеја задруге.

Даље, издвајање задруге не може бити без одобрења обласне задруге односно дирекције (чл. 34. правилника): даље, обласним задругама управља директор, кога бира управни одбор, али избор не важи ако га не потврди дирекција (чл. 54. правилника). То је уништење аутономије. Обласна задруга не може примити новац од обласних самоуправа 6ез одобрења дирекдије (чл. 53. правилника). Члан 23. правилника