Seljački kredit : fakta, misli, kritika

В) Задругарство и политичари.

То је у теорији задругарства најинтересантнија глава. О њој се писало много и код нас. Г. Аврамовић чешће понавља, да је најтежа борба, коју је имао у раду на задругарству, била она са политиком, која је непрекидно јуришала на задруге. То су радили самосталци пре рата. "Он тврди, да је криза у српском задругарству, која је добила израз у постојању двају главних Савеза, такође дело политичара.

Како се објашњава та слабост политичара према задругарству у целом светуг Одговор је врло прост: политика је борба о власт. За оорбу је потребна војска. Потребне су присталице по целој земљи. Снажењем уставности и увођењем парламентарности развијају се_ политичке партије, велике организације распрострањене по целој земљи. Теориски се присталице врбују убеђењем, практично свима могућим средствима. То је са свима основаним политичким теоријама. Теориски се војник туче од добре воље, практично што мора. Због тога партије теже да се докопају свију оних институција, преко којих се може да утиче на народ. Задруге су органнзације великог броја људи, често више од половине пунолетног мушког становништва; оне су даље, управитељке великих капитала, а овај се показао као најнеодољивити аргумент у партиско — политичкој агитацији.

Г. Аврамовић је сматрао од почетка за своју дужност да држи задругарство ван утицаја по: литичких партија. То му је пре рата навукло на врат мржњу самосталаца.

Ови су успели да освоје известан број месних задруга; али је Главни Савез остао ван политике — уз признање целога света.

После светског рата ствар се мења из осно-

ва. Г. Аврамовић улази активно у политику. На приговоре, да се то не слаже са његовим предратним погледима, одговорио је он, да он одваја задругарство од његове личности, ово остаје и даље ван задругарства. Ја сам га 1919. упозорио