Seljački kredit : fakta, misli, kritika

208

дитног задругарства, коме и ми морамо тежити. али који-је врло далеко — за највећи део наше земље (с обзиром на стање задругарства). Установа за остварење других задатака, не постоји још. ЈАЧА |

B) Страно тржиште капитала.

Овде је проблем врло прост. За дугорочан кредит могу рачунати на страни држава и остала јавно-правна тела; даље: приватне и јавно-правне банке продајом заложница. Кратксрочан кредит могу добити само велике, првокласне банке. Ако изоставимо државу и јавно-правна тела: о којима he бити речи мало даље, остају само банке. Што се тиче кракорочног кредита на страни, на њега не може непосредно да рачуна наша пољопривреда, јер она нема своје банке. То је већ истакнуто отоич при проучавању услова за апел на домаће тржиште капитала. О извору хипотекарног кредита у земљи и на страни писано је већ у партији „Услови хипотекарног кредита“.

в) Општенародна средства.

Много пута је већ истакнуто, да су јавно-правна тела (држава, области. па и општине) _ нарочито после para — ставила знатна _ средства Ha расположење пољопривреди путем кредита. То бива или путем чистих јавно-правних (државних, обласних иу опште самоуправних) банака или путем крелитирања сељачких кредитних установа. У сваком случају ради се о пољопривредним установама, које су ослобођене пореза. Јер, као што је већ речено, само ослобођењем од пореза, ниским режиским трошковима и осуством добити може да се дође до релативно јефтиног кредита. Не постоји фабриковање јефтиног кредита, већ јефтина организација постојећег.

ИМ наша је држава стала на исто гледиште законом о пољопривредном кредиту од Туна 1925 године. О њему је било доста говора. На њ ћемо се још вратити. Овде нас интересује само пита-